Fizika je vekovima bila stabilna. Pravila su važila. Jedno od njih, Amontonov zakon, tvrdio je jednostavnu stvar: što je veće opterećenje, veće je trenje. Sada, tim naučnika iz Konstanca pokazuje da to nije uvek tačno. I još važnije, otkrili su nešto što menja osnovnu intuiciju: trenje može postojati bez dodira.
Trenje bez kontakta
U njihovom eksperimentu, dve magnetne strukture nikada se ne dodiruju. Ipak, između njih se javlja merljiva sila trenja. Umesto fizičkog kontakta, uzrok je u kolektivnom ponašanju magnetnih momenata.
Ovo znači da trenje više nije samo rezultat grubih površina i pritiska, već i unutrašnje dinamike materijala.
Kada zakon prestaje da važi
Istraživanje pokazuje nešto još zanimljivije. Trenje ne raste linearno sa opterećenjem. Umesto toga, dostiže maksimum u trenutku kada magnetni sistem postane „frustriran“ – kada se različite magnetne sile sukobljavaju.
U tom stanju, magneti stalno menjaju konfiguraciju, trošeći energiju i stvarajući vrhunac trenja.
Energija iz promene, ne iz dodira
Ključni uvid je jednostavan: energija se gubi zbog unutrašnjih reorganizacija, a ne zbog dodira. Nema habanja. Nema oštećenja. Samo dinamika.
To otvara vrata potpuno novim tehnologijama.
Nova generacija sistema bez habanja
Ovaj princip može se primeniti na mikro i nano uređaje, gde je habanje veliki problem. Takođe, omogućava razvoj magnetnih ležajeva, adaptivnih sistema prigušenja i uređaja bez kontakta.
Najvažnije, trenje sada može postati nešto što kontrolišemo, podešavamo i uključujemo po potrebi.
Izvor: “Non-monotonic magnetic friction from collective rotor dynamics” by Hongri Gu, Anton Lüders and Clemens Bechinger, 18 March 2026, Nature Materials.
DOI: 10.1038/s41563-026-02538-1