Kina „zauzima“ orbitalni spektar, ali SpaceX dominira stvarnošću
Dok SpaceX trenutno ima čak 10.653 aktivna satelita u niskoj Zemljinoj orbiti (LEO), Kina je kod Međunarodne telekomunikacione unije (ITU) rezervisala neverovatnih 244.000 orbitalnih slotova — što je čak 128 puta više od njenih trenutnih 1.300 do 1.900 satelita u orbiti.
Optužbe za „spectrum squatting“
Ovako drastična razlika između rezervacija i stvarnih kapaciteta navela je mnoge stručnjake da optužuju Kinu za „spectrum squatting“ — zauzimanje frekvencija i orbitalnih pozicija bez realnih mogućnosti za njihovo popunjavanje. Dva kineska ITU fajla (CTC-1 i CTC-2) zajedno pokrivaju čak 193.000 satelita, a kompanija koja ih je podnela osnovana je dan pre samog podnošenja zahteva.
ITU pravila su izuzetno blaga: dovoljno je lansirati samo 10% satelita u roku od 9 godina, 50% za 12 godina i 100% za 14 godina od registracije.
Kineska lansirna ograničenja
Kapaciteti kineskih lansirnih rampi daleko zaostaju za ambicijama — komercijalni kosmodrom na Hajnanu ima samo 2 aktivne rampe, svaka projektovana za 16 lansiranja godišnje. Kineski „SpaceX“, poznat kao Spacesail, do sada je lansirao svega oko 200 satelita u konstelaciju Qianfan.
SpaceX ubrzava tempo
Nasuprot tome, SpaceX od 2023. godine čini više od 80% globalnog orbitalnog tereta. Kompanija planira do 2030. povećati broj satelita na 42.000. Novi svemirski brod Starship moći će da postavi 60 satelita Starlink V3 po letu, nasuprot Falcon 9 koji nosi 27 V2 satelita.
SpaceX je takođe predstavio prvi satelit posvećen veštačkoj inteligenciji — AI1 satelit sa podrškom za 150kW računarskog opterećenja, koji će se proizvoditi u fabrici Gigasat u Teksasu.
https://x.com/SawyerMerritt/status/2064567710751601040
Uprkos industrijskim ambicijama Kine, ogromna razlika između rezervisanih slotova i realnih lansirnih kapaciteta čini mnoge skeptičnim u pogledu ostvarivanja postavljenih ciljeva.