Stanfordovi istraživači postigli su revolucionarni uspeh u oblasti neurotehnologije: razvili su moždano-računarski interfejs (BCI) koji može da pretvori zamišljene reči direktno u govor. Za razliku od prethodnih sistema koji su zavisili od pokušaja pokretanja usta ili glasnih žica, ovaj sistem funkcioniše čak i kada osoba samo pomisli da govori.
Tehnologija koja prevazilazi fizička ograničenja
U istraživanju koje je objavljeno u časopisu Cell, učestvovale su četiri osobe sa teškim oblicima paralize, uzrokovanim ALS-om i moždanim udarom moždanog stabla. Jedan od učesnika mogao je da komunicira isključivo pokretima očiju. Istraživači su u njihov motorni korteks, deo mozga zadužen za govor, implantirali mikroskopske elektrode.
Razumevanje zamišljenog govora
Elektrode su beležile moždanu aktivnost dok su ispitanici pokušavali da govore ili su zamišljali određene reči. Mašinsko učenje je potom analiziralo te signale i prepoznavalo foneme, osnovne zvučne jedinice jezika. Sistem je u realnom vremenu rekonstruisao čitave reči i rečenice, čak i iz tiho zamišljenog govora, sa tačnošću do 74%.
Istraživači su otkrili da unutrašnji govor ostavlja slabije, ali i dalje prepoznatljive moždane signale, što predstavlja prvi put da je takva aktivnost uspešno dekodirana.
Nova nada za osobe koje ne mogu da govore
Kako navodi Erin Kunz, neuronaučnica i autorka studije, ovaj napredak može doneti prirodniji i manje zamoran način komunikacije za osobe sa ozbiljnim govornim i motornim poremećajima. Teškoće poput napora prilikom pokušaja govora ili neželjenih glasovnih efekata mogli bi biti izbegnuti uz dekodiranje samo misli o govoru.
Privatnost misli i rešenja koja je štite
Tim je otkrio da sistem ponekad prepoznaje i misli koje nisu bile namerno zamišljene, poput brojanja tokom drugih zadataka. Zbog toga je razvijen „mentalni ključ“ – lozinka u mislima koja aktivira dekoder. Fraza “chitty chitty bang bang” uspešno je blokirala neželjeno dekodiranje u 98% slučajeva.
Nova tehnologija nudi stvarnu nadu da će jednog dana unutrašnji govor moći da se prenosi kao prirodan ljudski govor, čak i kod osoba koje fizički ne mogu da govore.