Silicijumska dolina decenijama je bila sinonim za tehnološke inovacije ali robotika nikada nije bila isključivo softverska priča. Kako roboti prelaze iz laboratorija u fabrike, bolnice i gradove, centar gravitacije se širi. Danas najvažniji pomaci u robotici dolaze iz različitih regiona sveta – bliže proizvodnji, regulativi i realnim korisnicima.
Indirektan uticaj Silicijumske doline
Dolina je dala ključne tehnologije oko robota: AI, senzore, simulacije i kapital. Istraživanja sa Stanford University i SRI International, kao i kompanije poput Waymo i Tesla, oblikovale su percepciju i autonomiju, dok je industrijska robotika uglavnom razvijana van te zone.
Šta danas čini robotski hub
Savremeni hub kombinuje istraživačke univerzitete, inženjerski talenat, proizvodne lance, lokalne industrije za testiranje i podršku države i investitora – zato je robotika danas multipolarna.
Severna Amerika van Kalifornije
Boston i Cambridge, uz MIT, iznedrili su kompanije poput Boston Dynamics. Pittsburgh, oslonjen na Carnegie Mellon University, postao je poligon za autonomne sisteme. Austin raste kao deployment-first centar automatizacije, dok Montreal spaja AI i robotiku.
Evropski industrijski ekosistemi
Zurich, uz ETH Zurich, prednjači u kontroli i kretanju robota. Munich koristi blizinu industrije i univerziteta poput Technical University of Munich. Paris i region Île-de-France oslanjaju se na snažno javno finansiranje, dok Stockholm i Helsinki razvijaju nišne primene.
Azijski centri zasnovani na razmeri
Shenzhen omogućava brzu hardversku iteraciju zahvaljujući lancima snabdevanja. Beijing i Shanghai razvijaju humanoide i industrijsku automatizaciju. Seoul, uz korporacije poput Samsung, i japanski gradovi Tokyo i Tsukuba oslanjaju se na decenije mehatronike.
Manji, ali fokusirani hubovi
Singapore kao logistički testbed, Tel Aviv sa autonomijom i odbranom, te Melbourne i Sydney sa robotikom za rudarstvo i poljoprivredu pokazuju da veličina nije presudna.
Izvor: roboticsandautomationnews.com