U senci digitalne revolucije, centri za veštačku inteligenciju postaju nova industrijska postrojenja – ali sa mnogo tišim, opasnijim otiscima. Dok AI modelima raste apetit, raste i njihova potreba za energijom, vodom i tišinom. Samo u SAD postoji više od 5.400 centara podataka, a broj AI specifičnih kompleksa eksplodira.
Severna Virdžinija – prestonica buke i moći
Područje oko Ašberna obrađuje ogroman deo globalnog internet saobraćaja. Tamo gde su nekada bili mirni kvartovi, sada ne prestaje da bruji metal. Stanovnici se žale na zujanje generatora, vibracije i nesanicu. U nekim naseljima buka je toliko konstantna da se jedva čuju ptice. Američko udruženje za javno zdravlje upozorava – hronična izloženost buci može izazvati kardiovaskularne bolesti i stres.
Žedni serveri
Jedan Majkrosoftov kampus u Arizoni troši 1,8 milijardi galona vode godišnje – dovoljno za ceo grad. Više od polovine njihovih i Amazonovih centara nalazi se u područjima gde voda već presušuje. Dok reke presušuju, AI centri piju. Obećanja o „pozitivnom bilansu vode do 2030.“ zvuče daleko – možda predaleko.
Energetska glad
Najveći data centri troše više od dva teravat-sata električne energije godišnje, što je dovoljno za 200.000 domova. Samo u Virdžiniji 329 centara koristi skoro četvrtinu ukupne energije države. Neke američke države već se vraćaju uglju i gasu kako bi nahranile AI bum. Dok se veštačka inteligencija razvija, priroda – i ljudi – plaćaju cenu.
Izvor: forbs