Treći nastavak popularne Dying Light franšize stigao je – ali po tehničkoj strani stvari i nije oduvao. Iako koristi unapređeni C-Engine, nasleđen iz Dying Light 2: Stay Human, igra i dalje izgleda kao DLC prošlog naslova.
Vizuelno – ispod proseka
Iako Techland navodi poboljšanja osvetljenja, neba, materijala i vegetacije, teksture i svetlo deluju prosečno za 2025. godinu. Igra nije dobila ni obećane ray tracing opcije – ni osvetljenje ni refleksije nisu prisutne u podešavanjima, što je veliki minus.
Performanse – nestabilne i neoptimizovane
Na vrhunskoj konfiguraciji (Ryzen 7 9800X3D + RTX 5090), u 4K sa DLSS Frame Generation i DLAA, igra beleži prosek od 236 FPS, ali:
- 1% Low pada na 129 FPS
- 0.1% Low pada na 85 FPS
- U nekim trenucima dolazi do stuttera do 9 FPS
Drugim rečima – nestabilnost u performansama je ozbiljan problem čak i za top hardver. Ograničavanje FPS-a može pomoći, ali tada gubiš prednosti monitora sa visokim osvežavanjem.
HDR kao svetla tačka
Veliki plus je nativna HDR podrška, sa detaljnom kalibracijom: max/min luminansa, osvetljenje, senke i interfejs. Ako imaš HDR monitor, vredi ga uključiti jer značajno popravlja bledunjavu SDR prezentaciju.
Zaključak – vreme je za prekid sa prošlošću
Igra još uvek podržava PS4 i Xbox One, što verovatno ograničava vizuelni napredak. U eri gde svi veliki naslovi ostavljaju stare konzole iza sebe, Techland mora gledati napred. Ako žele da ostanu konkurentni, sledeći naslov (potencijalno za PlayStation 6) mora doneti ozbiljan tehnički skok.