Naučnici su sve bliži stvaranju materijala koji žive, dišu i razmišljaju. U najnovijem pregledu objavljenom u časopisu Nature, istraživači su istakli biohibridne materijale kao ključnu kariku između biologije i tehnologije — materijale koji kombinuju žive ćelije sa veštačkim strukturama.
Ovaj pristup otvara vrata potpuno novoj eri u kojoj će mašine imati biološke komponente, a organizmi dobijati tehnološke nadogradnje. Cilj je da se naprave sistemi koji se obnavljaju, prilagođavaju i uče, baš kao što to čini priroda.
Kada materijali „žive“
Biohibridni materijali koriste mikroorganizme, biljne ćelije ili čak neurone, ugrađene u veštačke okvire poput polimera ili metala. Takvi sistemi mogu da detektuju promene u okolini, popravljaju oštećenja i generišu energiju. U laboratorijama širom sveta već postoje „žive kože“ koje se same regenerišu i tkanine koje menjaju boju u zavisnosti od temperature.
Najveći potencijal vidi se u robotici i medicini: biohibridni roboti mogli bi da koriste mišićne ćelije za kretanje, dok bi implanti mogli da komuniciraju s telom bez odbacivanja.
Mozak prirode u službi tehnologije
Kombinovanjem biohibridnih struktura i neuromorfnih algoritama, naučnici veruju da će stvoriti sisteme koji misle i osećaju. Ti „živi čipovi“ mogli bi da reaguju na miris, svetlo ili toplotu, stvarajući temelje za samoadaptivne mašine.
U Nature-ovom izveštaju navodi se da će budući senzori, roboti i medicinski uređaji zavisiti upravo od ove simbioze — prirode i tehnologije koja konačno uči da diše zajedno.
Izvor: Nature