U protekloj nedelji, generalni direktori kompanija Nvidia i AMD, Jensen Huang i dr. Lisa Su, sa entuzijazmom govore o veštačkoj inteligenciji na samitu „Winning the AI Race“. I dok su njihovi komentari možda delovali kao standardni tehnološki optimizam, bilo je nemoguće ne primetiti ono što se sve manje skriva – AI fanatizam često nosi sa sobom duboko anti-ljudsku ideologiju.
Obrazovanje bez humanistike?
Dr. Su je naglasila potrebu za „revitalizacijom“ obrazovanja u pravcu STEM oblasti – nauke, tehnologije, inženjerstva i matematike. U teoriji, to ne zvuči loše. Ali u praksi, svedoci smo kako se humanističke nauke sve više potiskuju, posebno u visokim obrazovnim ustanovama. Kao da je sve što nije direktno „upotrebljivo“ za AI razvoj – višak.
Svi smo umetnici, programeri i autori… ili?
Jensen Huang je izjavio da je AI „veliki izjednačivač“ jer omogućava svakome da bude umetnik, pisac ili programer. Slične poruke šalje i Fidži Simo iz OpenAI-ja, govoreći o tome kako AI „ruši barijere između imaginacije i realizacije“. Ali ovde se krije problem: sve se svodi na maštu, a sama veština, trud i proces stvaranja – postaju nevažni.
To implicira da je ono što nas čini ljudima – sposobnost da stvaramo, grešimo, učimo i napredujemo kroz praksu – zamenljivo. I upravo to je srž problema: AI ideologija često ne uvažava ljudsku dimenziju stvaranja.
Odlazak ka post-ljudskom?
Nije teško uvideti da mnogi od vodećih AI vizionara zapravo slede ideju transcendencije – prevazilaženje ograničenja ljudske biologije i fizičkih sposobnosti putem tehnologije. Vizije singulariteta, besmrtnosti svesti i drugih „post-ljudskih“ snova nisu nova pojava – one imaju korene još u prosvetiteljstvu, koje je uzdiglo ljudski razum kao ultimativni alat za napredak.
Filozof Džon Grej ukazuje da su mnogi prosvetiteljski mislioci zamišljali budućnost u kojoj naučnici i eksperti zamenjuju sveštenike, a ljudski razum zauzima mesto Boga. AI se danas nudi kao konačno sredstvo za ostvarenje te utopije.
Problem nije (samo) tehnologija – već način razmišljanja
Zato je pogrešno misliti da ćemo problem AI dominacije rešiti samo kroz zakone, regulative ili etičke odbore. Potrebna je promena u načinu na koji doživljavamo sebe i tehnologiju. Filozof Čarls Tejlor to naziva „življenim razumevanjem“ – nesvesnim, osnovnim načinom na koji posmatramo svet.
Trenutno življeno razumevanje u tehnološkim krugovima kaže: „Budućnost je AI, ili te neće biti.“ Ako ne koristiš AI, izgubićeš posao. Ako se ne prilagodiš, ostaješ iza. Ali da li je to zaista budućnost koju želimo – ili samo budućnost koju su nam drugi nametnuli?
Re-enchanting the human – Vreme je za povratak čoveku
Možda je vreme da ponovo otkrijemo vrednost ljudskog stvaranja – ne zato što je efikasno, već zato što je ljudsko. Filozofi Drajfus i Keli govore o potrebi da „re-enchant“-ujemo svet: da ponovo osetimo smisao u stvarima koje nisu racionalno izmerljive – u kreativnosti, u igri, u zanatu.
U tom duhu, čak i igranje video igara može biti jedan od načina povezivanja, ne samo bežanje od stvarnosti. Ako igru posmatramo kao plod nečijeg stvaralaštva i sami joj pristupamo sa pažnjom i poštovanjem, vraćamo deo izgubljene ljudskosti.
Šta Vi mislite o ovome?